U medicini se nekada, ali i danas jasno ističe lekovita moć vina. Ne tako davno, vino se prepisivalo za mnoge bolesti, a danas su ga zamenili lekovi koji nisu uvek delotvorniji, a ni posledice im nisu uvek bezazlenije. Ne treba se, dakle, čuditi što je posle nekog vremena, u kojem kao da se zaboravilo na terapeutsku moć vina, u poslednjih desetak godina interes naučnika ponovo pojačano usmeren ka biološkim učincima alkohola iz vina i njihovim specifičnim mehanizmima.
Krastavac sadrži izuzetno malo kalorija u vidu masti, belančevina i ugljenih hidrata, a izuzetno je bogat mineralima, a posebno kalijumom. Zato je odlična namirnica leti da se nadoknadi ovaj mineral koji se gubi znojenjem, kao i za one kojima je zbog povišenog pritiska preporučeno da izbegavaju natrijum, a unose više kalijuma.
Turska, nes, espreso, kafa je izgradila svoju reputaciju ekscitanta. Ali, njeno delovanje na organizam je mnogo veće! Zrna kafe otkrivaju svoje brojne vrline kada je u pitanju Parkinsonova bolest, kamen u žuči ili migrena. Pogledajmo šta ima u šoljici kafe….
Naučnici vole kafu! Iako dejstva kofeina posebno zanimaju naučnike, ne možemo zanemariti ni druge elemente kafe kao što su antioksidanti.
Voda i hrana nas održavaju, pokreću i čine zdravima. Navike i pravila o unosu hrane menjaju se tokom godina. Često su običaji vezani za jelo bivali prilagođeni mogućnostima. Savremeni čovek pokušava poštovati principe pravilne ishrane koji su naučno dokazano najkorisniji za njega.
Pošto organizam ne skladišti vodu, vi treba da ga stalno snabdevate vodom kako bi nadoknadili tečnost koju gubite u toku dana preko znoja i mokraće. Ovo znači da je organizmu potrebno minimum 6-8 čaša vode dnevno i još više kada su vrućine ili kada se bavite nekim spotom, vežbate itd... Ne treba čekati da se ožedni, jer žeđ već znači određenu dehidrataciju, tj da organizmu već nedostaje određena količina vode.