Vrste poremećaja u ishrani
Prejedanje (Big Eating Disorder), Anoreksija (Anorexia nervosa) i Bulimija (Bulimia nervosa) su oblici psihosomatskih poremećaja u ishrani. Najčešće se javljaju kod adolescenata i mlađih odraslih osoba, mada poslednja istraživanja pokazuju da se javljaju takođe kako kod dece tako i kod osoba starije dobi. Pojavljuju se u svim strukturama društva a najčešće industrijski razvijenoj, bogatoj, potrošačkoj zapadnoj strukturi društva. Za njihovu pojavu i održavanje, potrebna je integracija individualnih psiholoških (na prvom mestu), porodičnih, socijalnih i genetskih faktora.
Strah je jedna od osnovnih ljudskih emocija, a često i naš pokretač. Dok smo manji, strahovi su mnogo veći, ali ih je lakše priznati i pokazati. Kada odrastemo, neki strahovi nestaju, javljaju se novi koji su primereniji našoj dobi, ali ih retko priznajemo, a još ređe radimo na tome da ih savladamo i pobedimo.
Da li ćemo ako spavamo deset sati doživeti 100 godina?
Želimo li doživeti 100. valja nam spavati desetak sati!. Zaključak je to studije objavljene u časopisu Sleep, koja je pokazala da stogodišnjaci tri puta češće spavaju barem desetak sati dnevno.
Kada ih imate dovoljno, nema razloga da se ne osećate sjajno. Ako ih je, pak, premalo, organizam šalje negativne signale, poput bezvoljnosti, nesanice, čestih glavobolja…
Naučiti kako se izboriti sa depresijom važna je veština, jer depresija može negativno da utiče na naš brak, vezu, posao i svaki drugi aspekt našeg života. Depresija može da izazove ili pogorša već postojeće zdravstveno stanje, na primer anksioznosti ili problema sa težinom. Depresija često dovodi do nekontrolisanog korišćenja supstanci, pa čak i samoubistva. Ona se javlja kod ljudi svih godina, ali većina koja boluje od depresije, nikad se ne leči. To je šteta, jer psihoterapija ili lečenje medikamentima može da pomogne u borbi sa depresijom.