Kvalitet života i njegova procena
- Detalji
- Kategorija: Lični razvoj
Da li smo zadovoljni svojim životom? Koliko smo zadovoljni svojim životom?
Čini nam se, posmatrajući medije, novine, radio televiziju, internet, da su mnogi ljudi nezadovoljni svojim životom. U svetu , a i kod nas postoje institucije koje prate, sagledavaju i uzimaju u obzir faktore na osnovu kojih se radi procena kvaliteta života.
Procena kvaliteta života složena je i individualna i može se procenjivati na osnovu zajedničkih parametara koji se koriste u različitim zemljama. Bez obzira na državno uređenje (republike ili monarhije) i ekonomsku situaciju (broj zaposlenih i nezaposlenih, stručne kvalifikacije, prosečne plate, godine staža...) postoje uobičajne i opšte prihvaćenih 10 parametara na osnovu kojih možemo napraviti ličnu procenu kvaliteta života.
1. uopšteno zadovoljstvo kvalitetom života
2. zadovoljstvo zdravljem
3. zadovoljstvo energijom potrebnom za svakodnevni život
4. zadovoljstvo sobom
5. zadovoljstvo novčanim sredstvima
6. zadovoljstvo u odnosima sa drugim ljudima
7. zadovoljstvo uslovima stanovanja
8. zadovoljstvo poslom koji vredi
9. zadovoljstvo postignutim obrazovanjem
10. zadovoljstvo slobodnim vremenom
Nedavno sprovedeno istraživanje među stanovnicima srednje Evrope pokazuje da su odrasli anketirani stanovnici najzadovoljniji:
1. energijom koju imaju za obavljanje svakodnevnih obaveza
2. odnosom sa drugim ljudima
3. zadovoljstvo sobom
4. kako provode slobodno vreme
Najmanje su zadovoljni:
1. novcem kojim raspolažu
2. zdravljem
3. poslom kojim se bave
4. uslovima stanovanja
I žene i muškarci su na prvo mesto stavili zadovoljstvo energijom kojom raspolažu.
Za razliku od muškaraca, žene su na prvo mestu stavile nezadovoljstvo novcem kojim raspolažu dok je to kod muškaraca tek na trećem mestu iza zdravlja i posla kojim se bave.
Na kvalitet života moguće je uticati, kao što je kvalitet života moguće poboljšati i povećati posebno odnosom prema zdravlju i to usvajanjem zdravih navika.
Pre svega: vodite računa o redovnoj i uravnoteženoj ishrani, bavite se fizičkom aktivnošću u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem, izbegavajte stres... Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će mentalne bolesti u sledećih deset godina, biti br.1, ispred kardiovaskularlnih bolesti. Na psihičku stabilnost i mentalno zdravlje može se delovati savladavanjem stresa te održavanjem dobre komunikacije u porodici, odnosima sa prijateljima, na poslu, kolegama, saradnicima i komšijama (susedima).
Pod pojmom kvaliteta života obično se opisuju činioci koji imaju uticaj na životne uslovee društva ili pojedinaca. Uopšteno se pod pojmom kvaliteta života misli na nivo blagostanja pojedinačne osobe ili grupe ljudi.
Jedan od faktora je fizičko blagostanje, a pored toga postoje i brojni drugi činioci, kao što je obrazovanje, mogućnost zapošljavanja, socijalni status, zdravlje itd.
Kvalitet života je temeljna tema u filozofiji, medicini, veri, ekonomiji i politici. Neki naučnici polaze od toga da se ocena kvaliteae vlastitog života događa po vrlo subjektivnim kriterijumima. Drugi govore o tome da je ocena kvaliteta života pojedinca u velikoj meri zavisna od individualnog temperamenta.
Pojam kvalitet života prvi put je u godini 1920. koristio Arthur Cecil Pigou. Predsednik SAD-a John F. Kennedy ga je kasnio koristio u svojim govorima o stanju nacije. Izraz je postao popularan od 1970. godine.
****
U TRCI ZA PARAMA ČESTO SE ZANEMARI NEŠTO MNOGO VAŽNIJE: KVALITET ŽIVOTA!
TAKO OBIČNO U ŽIVOTU TRČIMO DA ZARADIMO, DA SE OBEZBEDIMO ZA SIGURNIJE SUTRA..
STALNO SE NEŠTO BORIMO ZA NEKO SUTRA..
I U TOME NAM PROĐE ŽIVOT... ZABORAVIMO NA KVALITET NAŠEG (JEDINOG I NEPONOVLJIVOG) ŽIVOTA..
JEDAN FILOZOF JE REKAO:" DANAS JE ONO SUTRA ŠTO ME JE BRINULO - JUČE!"
NIJE PAMETNO STALNO SAMO MISLITI NA BUDUĆNOST.
VIŠE TREBA VODITI RAČUNA O SADAŠNJOSTI. DA SE ONA ŠTO KVALITETNIJE PROŽIVI!